Glikogen

Print Friendly, PDF & Email

 

 

Glikogen je polisaharid glukoze, koji u životinjskim stanicama služi za pohranu glukoze. Glikogen primarno nastaje u stanicama jetre i mišića, ali može nastati i u stanicama mozga i želuca. Glikogen je analogan škrobu, manje razgranatom polimeru glukoze kojeg nalazimo kod biljaka, te se često naziva životinjski škrob, dok mu je struktura slična amilopektinu.

Glukoza se iz glikogena brzo mobilizira i može poslužiti kao dostupan izvor energije pri naglim potrebama. Nakon obroka, ugljikohidrati se probavljuju i apsorbiraju u probavnom sustavu, koncentracija glukoze u krvi raste i gušterača izlučuje inzulin. Glukoza putem portalne vene dolazi od jetrenih stanica, dok inzulin stimulira nekoliko enzima uključujući i glikogen-sintazu. Molekule glukoze vežu se na lance glikogen, sve dok je dovoljne koncetracije glukoze i inzulina. Nakon što je obrok probavljen i koncetracija glukoze u krvi se smanjuje, smanjuje se i izlučivanje inzulina, što zaustavlja sintezu glikogena. Nekoliko sati nakon obroka glikogen se počinje razgrađivati i glukoza se otpušta u krvotok. Primarni enzim ragradnje glikogena je glikogen fosforilaza. Glukagon je hormon gušterače koji se luči kada padne koncetracija glukoze u krvi, a djeluje tako da potiče razgradnju glikogena.